NUTRICIONISTA CENA

Nutricionista Cena pregleda i plana ishrane 4500 din.
Najbolji nacin za gubljenje kilograma je izrada plana ishrane prilagodjena samo vama. .. Pravi profesionalac vam moze pomoci da identifikujete svoje jedinstvene potrebe, uspostavite odlicne navike u ishrani i postanete odgovorni. Na drugoj strani, dijete iz novina mogu biti uzrok zdravstvenih problema, i jo-jo efekta.

Nutricionista cena
4.500 din sa planom ishrane

Nutricionista Cena pregleda i plana ishrane 4500 din.

Prvi korak u nasem programu je kompletna dijagnostika tela – AMQAT. Vrlo jednostavna procedura za izvodjenje , bez negativnih posledica. Nije subjektivna procena nutricioniste, nego kompjuterska analiza tela. Analizator kvantne magnetne rezonancije zamenjuje potrebu za ultrazvucnom, magnetnom rezonancom, radiografijom i biohemijskom analizom radi razlicitih zdravstvenih problema.

Kompjuterska izrada plana ishrane

Na osnovu rezultata AMQAT analize kompjuterski se izradjuje plan ishrane shodno vasim potrebama.

Prva nedelja krece sa detoksikacijom tela. Dobijate plan za prvu nedelju, sa spiskom dozvoljenih i nedozvoljenih namirnica. Prva nedelja se uglavnom bazira na povrcu .

Nakon toga sledi plan po danima i to za 30 dana.. Sa doruckom, ruckom , vecerom i dve uzine. Za svaki obrok dobijate tacno sta treba da konzumirate i kako da i spremite hranu. Plan ishrane je potpuno uskladjen sa vasim potrebama i navikama. Plan ishrane sadrzi namirnice sa idealnim odnosom ugljenih hidrata , bjelancevina  i masti.

Uz tacan spisak namirnica i gramazu kako za dorucak , rucak , veceru i uzinu dobijate i prilog sa kompletnim nutritivnim parametrima o unetim vitaminima , mineralima,vlaknima, masti, secer, holesterol…

Prilog sa parametrima izgleda ovako:

Energija: 1381 kcal  (5779 kJ)

Ugljeni hidrati: 50-65%

Belančevine:30-35%

Masti: 10-20%

Zasićene masti, g ………… min 17,4

Trans masne kiseline, g ..  1,2

Holesterol, mg ……………..  102

Natrijum, mg ………………  2097

Kalijum, mg ………………..  2594

Hlor, mg ……………………..  3055

Karoten, µg ………………..  797,5

Ostale namirnice, kcal …. 110

Skrob, g …………………….. min 76,6

Ukupni šećeri, g ………….  74,4

Glukoza, g …………………. min 14,1

Fruktoza, g ………………… min 23,7

Saharoza, g ……………….. min 19,1

Maltoza, g …………………. min 3,0

Laktoza, g ………………….. min 1,8

Vlakna, g ………………………………….. min 26,6

Jednostruko nezasićene masti, g . min 17,6

Višestruko nezasićene masti, g …. min 18,7

Kalcijum, mg ……………………………. min 1369

Magnezijum, mg ………………………  243

Fosfor, mg ………………………………..  1164

Gvožđe, mg ………………………………  8

Bakar, mg …………………………………. min 0,8

Cink, mg ……………………………………  11,1

Mangan, mg …………………………….. min 1,3

Selen, µg …………………………………… min 38,1

Jod, µg ……………………………………… min 126

Retinol, µg ………………………………… min 800

Vitamin D, µg ……………………………. min 15

Vitamin E, mg ……………………………  11,7

Vitamin B1, mg ………………………….  1,4

Vitamin B2, mg …………………………. min 1,3

Vitamin B3, mg ………………………….  18,3

Vitamin B6, mg …………………………. min 1,4

Vitamin B12, µg ………………………… min 4,4

Folat, µg …………………………………… min 224,3

Pantotenska kiselina, mg ………….. min 2,8

Biotin, µg ………………………………….. min 23,9

Vitamin C, mg …………………………… min 227,4

NUTRICIONISTA CENA – AMQAT ANALIZE 1.500 DIN.

Kada ste ozbiljni da izgubite težinu i zadrzite je, morate se odluciti za dijetu koja nije kratkorocna. Cesto se, medjutim, biraju najlaksi nacini za gubljenje kilograma. Takvi nacini su najcesce izbor proteina, gladovanje i izbacivanje ugljenih hidrata. U startu, sve nabrojano je greska. Ali nazalost i najcesci izbor. Neobjasnjivo , ali je tako.

NUTRICIONISTA CENA 4.500 din sa  detaljnim planom  ishrane .

Šta je nutricionista?

Nutricionista je stručnjak na području hrane i ishrane. Oni savetuju ljude šta treba jesti kako bi vodili zdrav način života ili postigli određeni cilj vezan za zdravlje ili mrsavljenje. Deluju u mnogim ustanovama, uključujući bolnice, staračke domove i škole. Neki su samozaposleni sa vlastitom praksom.

NUTRICIONISTA
062 852 10 10

Nutricionista tekst sadrzaj:

Šta je nutricionista?
Šta radi Nutricionista?
Kakvo je radno mjesto nutricioniste?
Kakvi su nutricionisti?
Kako postati nutricionista?
Koliko vremena vam treba da postanete nutricionista?
Koraci da postanete nutricionista

Šta radi Nutricionista ?

Nutricionisti savetuju ljude što treba jesti kako bi vodili zdrav način života ili postigli određeni cilj vezan za zdravlje. mrsavljenje, izgradnja misicne mase.

Neki nutricionisti pružaju prilagođene informacije za određene pojedince. Na primer, dijetetičar ili nutricionista može naučiti pacijenta s visokim krvnim pritiskom kako koristiti manje soli tokom pripreme obroka. Drugi rade s skupinama ljudi koji imaju slične potrebe. Oni bi, na primer, mogli planirati dijetu sa redukovanom prerađenom hranom i šećerom kako bi pomogli ljudima s viškom kilograma da smrsaju.

Nutricionisti obično rade sledeće:

• Poducavaju sta je pravilna ishrana i šta ona može učiniti za klijenta
• Procenjuju zdravstvene potrebe i ishranu klijenata
• Izradjuju planove ishrane – dijetu uzimajući u obzir i zelje  i mogucnosti klijenata
• Procenjuju učinke planova ishrane i po potrebi menjaju planove ishrane
• Preporucuju zdravu hranu davanjem saveta o načinu ishrahrane, i odnosu između zdrave pravilne ishrane i sprečavanja ili upravljanja određenim bolestima

Iako svi nutricionisti obavljaju slične zadatke, unutar zanimanja postoji nekoliko specijalnosti. Slede primeri vrsta nutricionista:

• Klinički dijetetičari pružaju medicinsku dijetu kao potporu odredjenoj terapiji. Deluju u bolnicama i drugim ustanovama. Stvaraju i individualne i grupne  programe ishrane utemeljene na zdravstvenim potrebama pacijenata. Klinički dijetolozii se mogu dodatno specijalizovati, poput rada samo s pacijentima s bubrežnim bolestima. Takođe mogu raditi s drugim zdravstvenim radnicima.
• Menadžeri dijetetičari planiraju programe obroka. Deluju u proizvodnji prehrambenih proizvoda poput kafeterija, bolnica i korporacija. Oni su možda odgovorni za kupovinu hrane i obavljanje drugih poslova vezanih uz posao. Oni mogu nadgledati kuhinjsko osoblje ili druge dijetetičare.
• Dijetetičari u zajednici edukuju javnost o temama koje se odnose na hranu i ishranu. Često rade s određenim skupinama ljudi, poput trudnica. Rade u javnim zdravstvenim klinikama, vladinim i neprofitnim agencijama, organizacijama za održavanje zdravlja (HMO) i drugim ustanovama.

Kakvo je radno mesto nutricioniste?

Nutricionisti rade u bolnicama, kafeterijama, staračkim domovima i školama. Neki su nutricionisti samostalno zaposleni i održavaju vlastitu praksu. Deluju kao savetnici, pružaju savete pojedinim klijentima ili rade za zdravstvene ustanove na ugovornoj osnovi.

Kakvi su nutricionisti ?

Nutricionisti imaju tendenciju da budu pretežno istražni ljudi. Procena zdravstvenih potreba i odgovaranje na pitanja o ishrani; izrada individualnih planova ishrane na temelju potreba pacijenta ili zdravstvenih ciljeva; praćenje napretka klijenta i prilagođavanje planova obroka prema potrebi; proučavanje informacija o prehrambenim navikama, prevenciji bolesti i zdravim životnim navikama – svi su ovi aspekti rada koje nutricionisti obavljaju u svojoj temeljnoj analitičkoj i istraživačkoj fazi.

Mogu li postati nutricionist?

Nutricionisti koriste naucna saznanja kako bi savetovali svoje klijente o učincima ishrane. Iz toga sledi da uloga zahteva spoj nauke i veštine. Ako zelite postati nutricionista započinje sa zanimanjem za hranu i zdravu ishranu i sa zeljom za savetovanje i pomoć drugima.

Karakteristike i sposobnosti nutricionista :

Važno je biti u stanju kritički analizirati naucna istraživanja i informacije. Na raspolaganju je mnoštvo informacija o ishrani, hrani i zdravlju; a ljudi gledaju u nutricioniste kako bi mogli ispravno protumačiti ove informacije. Ključna je mogućnost procjene i prevođenja informacija za različite publike jer trebate pomoći ljudima da dobiju pristup pravim informacijama. Korišcenje trenutnih dokaza za preporuke i biti otvoren i usmeren prema novim istraživačkim dostignućima su od ključnog značaja. Snažne komunikacijske veštine su imperativ, kao i sposobnost da uravnotežite svoje znanje o ishrani i zdravlju s nepoznatim, a drugima pružite jasne informacije.

KAKO SMRSATI: NAJBOLJI SAVETI NUTRICIONISTA

NUTRICIONISTA
Kada je u pitanju zdrava ishrana, mitovi i zablude obiluju. Ne pomažu a svakodnevno se pojavljuju novi – i često oprečni – saveti o dijeti. Ali osnove pravilnog ishrane zaista se ne menjaju.
Nutricionisti pokušavju raščistiti zbrku koju ljudi često imaju oko toga kako se pravilno hraniti. Evo 10 pravila vezanih za pravilnu ishranu koje bi trebalo da svi znaju.

Nutricionista savet br 1. Ubacite tanjir s povrćem.

Čak je i USDA napustila zbunjujuću piramidu hrane u korist jednostavnijeg dijagrama „zdrave ploče“. Da biste napravili zdrav tanjir, pola tanjira napunite povrćem – i, ne, pomfrit se ne računa! Odaberite „hrskavo“ povrće, poput brokolia, graska, i lisnatog zelenog povrca poput kelja i blitve. Na drugu stranu tanjira stavite integralne  žitarice ili mahunarke u jednu četvrtinu, a u drugu porciju zdravih, proteina.

Nutricionista savet br 2. Jedite uravnotežen doručak.

Čuli ste to već i istina je: doručak je najvažniji obrok dana. Konzumiranje zdravog doručka apsolutno je ključno za brži metabolizam, poboljšanje kognitivnih funkcija i boljem izboru hrane tokom dana. Idealan obrok uključuje bjelančevine, zdrave masti i složene ugljikohidrate.

Nutricionista savet br 3. Ne gladujte.

Ova strategija nije samo nezdrava – ona gotovo uvek ima povratne negativne reakcije. Ako ne jedete dovoljno tokom dana i gladujete, verovatnije je da ćete se noću prekomerno prejesti. Kad celi dan ulazete veliki napor na izbegavanje hrane, kasnije se pripremite za prejedanje. I umesto da sednete za zdrav večernji obrok, veća je verovatnost da ćete se nagraditi za to što ste tako „dobri“ celi dan, posežući za kalorijskom bombom poput kilograma sladoleda ili komada torte.

Nutricionista savet br 4. Postavljajte pitanja kad narucujete hranu.

Jelovnici mogu biti vrlo zavaravajući, pa čak i zdravi sastojci mogu biti punjeni maslacem ili umućeni u kaloricnom umaku. Ne bojte se preuzeti kontrolu. Pitajte za detalje o tome kako se jelo priprema, zatražite umake i prelive sa strane i uverite se da poslužitelj zna da tražite jednostavan, zdrav izbor.

Nutricionista savet br 5. Imajte plan kada idete u trgovinu.

Znate da je loše ideja ići u trgovinu kad ste gladni, ali to nije jedini ključ za pametnije kupovine. Najveća greška koju ljudi čine je ne znaju šta im treba i umjesto toga, pretrazuju . To dovodi do kupovine više preradjene hrane i manje sveže, zdrave hrane. Uđite sa spiskom namirnica na temelju recepata koje nameravate kuvati nedelju dana i usredsredite kupovinu na sveže proizvode, mlečne proizvode, meso i riba.

Nutricionista savet br 6. Smanjite prerađenu hranu.

Nije sva preradjena ili gotova hrana loša za vas, ali morat ćete pažljivo pročitati oznake da biste mudro odabrali. U idealnom slučaju, trebalo bi se usmeriti prema zdravim opcijama koje olakšavaju hranljivo kuhanje, poput smrznutog povrća i konzerviranog graska, a preskačite obroke u kutiji koji su prepuni konzervansa, skrivenih izvora masti i sadrze previše šećera i natrijuma.

Nutricionista savet br 10. Uživajte u zdravoj hrani.

To možda vecini zvuci nemoguce, i mnogi misle da su zdrava ishrana i uživanje međusobno isključivi. Pretvarajte se da nikada niste čuli reč “dijeta”. “Umjesto toga, radite na načinu života izgrađenom na zdravom izboru koji će raditi dugoročno. Da biste postigli taj cilj, pronađite nepreradjenu zdravu hranu u kojoj uživate . Hrana bi trebala biti nešto što ti se sviđa i u cemu uzivas. To nije samo gorivo.

Nutricionista savet br 7. Ograničite natrijum i šećer.

Preskakanje šećera u kafi korak je u pravom smjeru, ali to nije mesto na kojem ljudi dobiju većinu šećera. Natrijum i šećer rasprostranjeni su u većini preradjenih namirnica, od umaka, testenine, sira do supica. Započnite proverom oznake hranjive vrednosti, npr. u musliju i ostalim preradjenim zitaricama koje ljudi uglavnom masovno koriste za “zdrav” doručak (malo pakovnje sadrzi i do 20 grama šećera po obroku!).

Evo kratkog saveta: podelite količinu šećera u gramima 20gr na 4 i dobit ćete broj kasika . Da li bi zaista sipali 5 kasika šećera u zdelu žitarica?

Nutricionista savet br 8. Ne računajte samo kalorije.

Nisu sve kalorije jednake. Ljudi jedu 100 kalorične kolačića ili druge grickalice i usredsredjeni su na činjenicu da je u pitanju samo 100 kalorija, ali ne obraćaju paznju na to što još dobijaju, posebno u smislu šećera i masti. Bolji pristup: usredsredite se na zdravu hranu bogatu hranjivim materijama, hranu koja je prirodno siromasna kalorijama i bogata esencijalnim vitaminima, mineralima i vlaknima.

Nutricionista savet br 9. Prebacite se na cele žitarice.

Kada je reč o ugljenimhidratima, smeđe je bolje od belog. Hrana od celih žitarica (poput integralne pšenice, smeđeg pirinca i ovsene kaše) sadrži više hranjivih sastojaka i vlakana nego njihovi beli rođaci. Ne samo da su ovi složeni ugljienihidrati zdraviji za vas (veći unos vlakana povezan je sa smanjenim rizikom od dijabetesa i srčanih bolesti), već vam pomažu i da duže ostanete siti. Stoga umesto da izbegavate ugljienehidrate u nastojanju da smršate, započnite s zamenom belih sa smedjim-integralnim žitaricama.

Nutricionista sta je mediteranska ishrana

Mediteranska ishrana temelji se na tradicionalnoj hrani koju su ljudi jeli u zemljama poput Italije i Grčke ..
INaucnici su primetili da su ti ljudi bili izuzetno zdravi i da su imali mali rizik od mnogih bolesti.
Brojne studije sada su pokazale da mediteranska ishrana može biti vrlo efikasna za mrsavljenje i sprečiti srčani udar, moždani udar, dijabetes tipa 2 i prevremenu smrt.
Ne postoji jedan ispravan način za poštovanje mediteranske ishrane, jer postoji mnogo zemalja oko Sredozemnog mora, a ljudi u različitim područjima možda su jeli različitu hranu.
Ovaj članak opisuje obrazac koji se obično propisuje u studijama koje izucavaju zdrav način ishrane.
Sve ovo smatrajte opstom smernicom, a ne pravilom. Plan se može prilagoditi vašim individualnim potrebama i željama.

NUTRICIONISTA
062 852 10 10

Savet nutricionista sta jesti i sta je osnova mediteranske ishrane

• Jedite: povrće, voće, orašaste plodove, sjemenke, mahunarke, krompir, integralne žitarice, hleb, bilje, začine, ribu, plodove mora i ekstra devičansko maslinovo ulje.
• Jedite umereno: Perad, jaja, sir i jogurt.
• Ne jedite ili jedite samo retko: Crveno meso.
• Ne jedite: Pića zaslađena šećerom, dodani šećeri, prerađeno meso, rafinisane žitarice, rafinisana ulja i ostalu visoko prerađenu hranu.

Saveti nutricionista; Izbegavajte ove nezdrave namirnice

Treba izbegavati ove nezdrave namirnice i sastojke:

• Prikriveni šećer: Gazirana pica, bomboni, sladoled, šećer i mnogi drugi.
• Rafinisane žitarice: Beli hleb, testenine od rafinisane pšenice itd.
• Trans masti: nalaze se u margarinu i raznim prerađenim namirnicama.
• Rafinisana ulja: sojino ulje, kanolino ulje, pamučno ulje i drugi.
• Prerađeno meso: prerađene kobasice, hot-dogovi itd.
• Hrana koja se visoko obrađuje: Sve označeno sa “niska masnoća” ili “dijeta” …

Morate pažljivo pročitati oznake na hrani ako želite izbeći ove nezdrave sastojke.

Savet nutricionista hrana koju treba jesti

Tačan spisak koja hrana spada u mediteransku ishranu kontroverzan je, delom i zbog razlike u nacinu ishrane koja postoji u različitim zemljama mediterana. Ishrana koju je ispitivala većina studija ima veliku količinu zdrave biljne hrane i relativno malo kolicinu namirnica životinjskog porekla. Ipak, preporučuje se jedenje ribe i morskih plodova barem dva puta nedeljno.

Mediteranski način života uključuje i redovne fizičke aktivnosti, deljenje obroka s drugim ljudima i uživanje u životu.

Dijetu trebate temeljiti na ovim zdravim, neobrađenim mediteranskim namirnicama:

• Povrće: Paradajiz, brokoli, kelj, spanac, luk, karfiol, sargarepa, psenicne klice, krastavci itd.
  Voće: Jabuke, banane, naranče, kruške, jagode, grožđe, urme, smokve, dinje, breskve itd.
• Orašasti plodovi i semenke: bademi, orasi, orašasti plodovi makadamije, lešnici, orahe, suncokretove semenke, semenke bundeve itd.
• Mahunarke: Psulj, grašak, mahunarke, kikiriki, slanutak itd.
• Gomolji: krompir, repa, , itd.
• Cele žitarice: zob, smeđa pirinac, raž, ječam, kukuruz, heljda, integralna pšenica, hleb od celih žitarica i testenine.
• Riba i morski plodovi: losos, sardine, pastrmka, tuna, skuša, škampi, ostrige, školjke, rakovi, dagnje itd.
• Zivina: piletina, patka, curetina itd.
• Jaja: Pileća, od prepelice i patke.
• Mlečni proizvodi: Sir, jogurt, grčki jogurt itd.
• Bilje i začini: Beli luk, bosiljak, nana, ruzmarin, zalfija, muškatni oraščić, cimet,biber, itd.
• Zdrave masnoće: ekstra devičansko maslinovo ulje, masline, avokado i ulje avokada.

Nepreradjena hrana s jsvim njenim hranivim sastojcima ključ je dobrog zdravlja.

Savet nutricionista sta piti kad ste na mediteranskoj ishrani dijeti

Voda bi vam trebala biti glavni napitak za mediteransku dijetu .

Ova dijeta takođe uključuje umerene količine crnog vina – oko 1 čaše dnevno.

Međutim, to je potpuno neobavezno, a vino trebaju izbjegavati osobe koje imaju imaju problema s kontrolom njiegove konzumacije.

Kafa i čaj takođe su potpuno prihvatljivi, ali trebali biste izbegavati napitke zaslađene šećerom i voćne sokove koji sadrže puno šećera.

Nutricionista Mediteranska dijeta primer jelovnik za 7 dana

Nutricionista Mediteranska dijeta primer jelovnika ponedeljak

Doručak: Grčki jogurt s jagodama i ovsom.
Ručak: Sendvič s celim žitaricama i povrćem.
Večera: Salata od tunjevine u maslinovom ulju. 1 Komad voća za desert

Nutricionista Mediteranska dijeta primer jelovnika utorak

Doručak: Ovsene pahuljice s suvim grožđem.
Ručak: Salata od tunjevine i povrca.
Večera: Salata s rparadajizom, maslinama i feta sirom

Nutricionista Mediteranska dijeta primer jelovnika sreda

Doručak: Omlet s povrćem, paradajizom i lukom. 1 Komad voća.
Ručak: integralni sendvič, sa sirom i svežim povrćem.
Večera: mediteranske lazanje.

Nutricionista Mediteranska dijeta primer jelovnika cetvrtak

Doručak: Jogurt s narezanim voćem i orasima.
Ručak: Ostatak lazanje od prethodne noći.
Večera: Pečeni losos, poslužen s smeđim pirincem i povrćem.

Nutricionista Mediteranska dijeta primer jelovnika petak

Doručak: Jaja i povrće, prženo na maslinovom ulju.
Ručak: grčki jogurt s jagodama, ovas i orašasti plodovi.
Večera: Jagnjetina s roštilja, sa salatom i pečenim krompirom.

Nutricionista Mediteranska dijeta primer jelovnika subota

Doručak: Ovsene pahuljice s suvim grožđem, orasima i jabukom.
Ručak: integralni sendvič s povrćem.
Večera: mediteranska pizza napravljena od celog zrna pšenice, prelivena sirom, povrćem i maslinama.

Nutricionista Mediteranska dijeta primer jelovnika nedelja

Doručak: Omlet s povrćem i maslinama.
Ručak: pizza kao od prethodne večeri.
Večera: Piletina sa žara, s povrćem i krompirom. Voće za desert.

Zakljcak Nutricionista o mediteranskoj dijeti
Obično nema potrebe za brojanjem kalorija ili praćenjem makronutrijenata (proteina, masti i ugljikohidrata) na mediteranskoj prehrani. Slobodno prilagodite porcije i izbor hrane na temelju vlastitih potreba i sklonosti.